Српска књижевност заслужује да имаједан нормалнији, несекташки књижевни лист, после свега, зар не?

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

недеља, 21. децембар 2014.

ПЕТ ПЕСАМА / Милица Краљ



ОМЧИЦА МРАКА


На узглављу ластавице две
                                Сљубљених крила
То рука бела везла
                                То рука бела снила
То невестинско
                                Сунчано платно
Од кога Призрен сја
                                То кујунџије
Модре перунике сафира
                                За наушнице
Прстење и гривне
                                То срмене нити
То свиткање златно
                                То сребрна пређа
Сплетена за живот цео
                                То цветови црвеног мака
Жалпољем од беле свиле
                                То сплела омчица мрака
Црни најгушћи вео
Слике са Путовања: детаљ, манастир Св. Прохор Пчињски, новембар 2014. Из Албума Мојих пратиља С.С..

СИНЏИРАЦ


Срмајли мараме седефни обоци
од бисерја мрежа
Ђузе јемерлије мисирско повесмо
                                                златна равнотежа

субота, 20. децембар 2014.

Роман Кисјов, Пламен Панчев



УЧЕСНИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ СУСРЕТА ПИСАЦА НА ПРОМОЦИЈИ ''ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА'' 2013.

________


Роман Кисјов, Бугарска


ПАСТИР

                                (Орфејеве речи
                Свом ученику Ариону)

Сваки песник
извео је на пашу
своје стадо речи

Јеси ли пастир, песниче?

О, сети се времена
док си био немушт
док си умирао
од глади и жеђи
Слова животворног
Сети се
како су те тада
речи извеле на
небеске пашњаке
и твоја је душа први пут
окусила вечну храну
и пила живу воду
предвечног Слова

Сети се и памти:
Не припадају Речи теби
већ ти припадаш Речима
Твој пастир је Слово!

                Превео са бугарског Ристо Василевски


Пламен Панчев, Бугарска


ЂУРЂЕВДАН


Познаћете га по горућем тепиху лала.
По привлачном погледу жена.
По дивљем мирису у ваздуху.
Сви верују да је Бог са славујима
сишао на земљу.

Само јагњад блеји осуђена
чекајући ниску црвених ђердана.

                Превела са бугарског Наташа Бајић
 == извор: 

 ЗБОРНИК

ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА

2014

петак, 3. октобар 2014.

АРКА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА / Душан Стојковић





            (Миодраг Павловић, Несразмере старе и нове, Арка, Смедерево, Ид, Скоје, 2010)

            Годинама већ Миодраг Павловић је неспорни класик српске поезије. Било је то пропраћено неколиким изборима из његова песништва. Први се појавио већ 1963. године – 87 песама (издање „Нолита“). Следили су га: Велика Скитија и друге песме (Српска књижевна задруга, 1972; избор је сачинио Љубомир Симовић), Поезија I и II (у оквиру Изабраних дела Миодрага Павловића, „Вук Караџић“, 1981), Одбрана нашег града (Смедеревска песничка јесен и Наш глас, Смедерево, 1989), Поезија (Просвета, 1986; Богдан А. Поповић), Изабране песме (Завод за уџбенике и наставна средства, 1996; Богдан А. Поповић), Изабране и нове песме (Просвета, 1996), Посвећење песме (Просвета, Ниш, 1996; Злата Коцић), Србија до краја века (Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека Србије и СКЗ, 1996) и поетски тротомник у оквиру Сабраних дела М. Павловића (Просвета, 1999 – 2000): Искон, Извор и Исход. *
            Пред нама је класик из чијег се дела могу, и морају, правити различити – и тематски – , сведени и разгранати, избори е да би се приказала сва разуђеност његова лирска певања која је одавно задобила несумњиве епске димензије. У Миодрагу Павловићу имамо оваплоћење песника који је, њиховом оствареном симбиозом, пребрисао све разлике које би се могле приписивати лирици, епици и драми. Универзалног песника. Волео бих да је зналачки, сведен и промишљен, избор који је сачинио Ристо Василевски у књизи о којој пишемо (изабране песме је превео и на македонски језик, те у једној књизи, у оквиру већ знамените библиотеке Српски венац, имамо заправо двојезични изборник, две књиге) тек почетак серије тематских антологија из Павловићева опуса. И не само због огромног броја песничких књига и покушајa да се опесми (све)историја људског битисања, посебно на балканским просторима, али не само на њима, Павловић је редак песник који такву могућност нуди.
            У последње време смедеревска „Арка“ је постала ексклузивни издавач Павловићевих збирки (једино су Рајске изреке 2007. године штампане у Заводу за издавање уџбеника): Живот у јарузи (2006), Живот у јарузи – Ктиторов сан (2007), Питао сам светлост (2009) и – коначно, као круна – овај изборник Несразмере старе и нове (2010).

петак, 5. септембар 2014.

Temštica kao mali Kolorado



MALI KOLORADO Crvena zemlja i crvene stene kanjona Temštice neobično podsećaju na one u Velikom kanjonu reke Kolorado u SAD

Kanjon reke Temštice



Temštica je retko lepa reka koja se s visova Stare planine spušta u Nišavu blizu sela Temska, pa se na pojedinim mapama pojavljuje i pod tim imenom. Zanimšivo je da se deo njenih voda prečicom spušta u Nišavu kod Pirota, tako da je to reka s dva ušća. Ali pođimo od izvora.
Jedna od sastavnica Temske, Toplodolska reka, izvire ispod Midžora, najvišeg vrha Stare planine. Sneg se na ovom, 2.170 metara visokom vrhu beli tokom vežeg dela godine, što Toplodolskoj reci omogućava relativno ujednačen dotok vode. Potoci koji je stvaraju imaju veliki pad pa su mnogobrojni vodopadi visoki preko pedeset metara. Poneki se svode na tanak mlaz vode, ali Čungušski, Piski i Jelenski skok su veoma atraktivni, s dosta vode koje obilaze samo pastiri i retki planinari.
Rimska postajaSelo Topli Dol koje leži na ovoj reci nekad je bilo važna stanica na čuvenom Via militaris, u kojoj su se rimske legije odmarale. Kasnije su tuda prolazile i druge vojske i trgovci, pa je postalo centar stočarstva. U njemu je, donedavno, radila radionica u kojoj se pravio čuveni kačkavalj. Danas u ovom selu žive uglavnom starci, ali postoje realni nagoveštaji za razvoj seoskog turizma, što bi u ovaj slikovit kraj vratilo i mlađe ljude.
Jedna od pritoka Temštice, Visočica, izvire na bugarskom delu Stare planine i teče udolinom koja se naziva Visok. Pridružuje joj se nekoliko rečica od kojih je Dojkinačka reka najveža a najatraktivnija Rosomačka, koja kod istoimenog sela pravi zanimšive kaskade – Rosomačke lonce. Zanimljivo je da su izvori Dojkinačke reke udašeni samo nekoliko kilometara od izvora Toplodolske reke, ali da njihovo rastojanje u vodenom toku iznosi skoro sto kilometara. Samo na izvornom delu reka preliva crvenkasto kamenje karakteristično za ovaj kraj, a potom protiče kroz klisuru tipičnu za kras. Selo Dojkinci kroz koje protiče nekad se nalazilo nešto nizvodnije, ali ga je meštanin po imenu Dojkin preselio na današnju lokaciju. Samo su crkva i groblje ostali na starom mestu. Stanovnici se bave zemljoradnjom i stočarstvom, a selo je poznato po radionici u kojoj se kačkavalj pravi na tradicionalni način. U neposrednoj blizini sela se nalazi desetak starih vodenica. Karaula u kojoj je donedavno boravila vojska pretvorena je u planinarski dom. U domu je moguće prenoćiti, a dobra je polazna tačka za obilazak najlepših delova Stare planine kao što su Arbinje, Tri čuke pa i Midžor.


Vodopad Prskalo


Ćelavi IsusSelo Brlog je sledeće naselje pored kojeg protiče Dojkinačka reka. Podjednako je arhaično kao Dojkinci samo što se crkva nalazi u selu. Inače, najznačajnija crkva u Visokom je Bogorodičin hram u manastiru Visočka Ržana koji se nalazi na uzvišenju iznad Vrela, omiljenog izletište Piroćanaca. Pored brojnih vikendica, tu je i hotel koji trenutno ne radi zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i, preko puta njega, novi turistički objekat u završnoj fazi izgradnje. Očekuje se da Vrelo uskoro postane vrlo posećena turistička destinacija. Od manastira do sela Visočka Ržana reka protiče kroz slikovitu klisuru i pri tom ima veliki pad.
Kod Visočke Ržane, Dojkinačka reka se pridružuje Visočici. U tom predelu je i selo Rsovci, podjednako je slikovito zbog arhitekture, prostrane kotline u kojoj leži i nebrojenih pežina na liticama desne obale Visočice. U jednoj od njih se nalazi i crkva posvećena svetom Petru i Pavlu. Zanimljivost ove crkve jeste lik Isusa koga je slikar naslikao bez kose. Na obodu sela, pored puta za Vidlič, nalazi se manastir s crkvom posvećenom svetom Iliji. Najlepši deo toka Visočice jeste klisura Vladikine ploče. Do nje nije nimalo lako stići jer je skoro neprohodna u periodu kad su vode visoke.


Manastir Temska

Na izlasku iz klisure, reka se širi i uliva u Zavojsko jezero za koje se može reći i da je prirodno i veštačko. Naime, svojevremeno se deo obale urušio i pregradio reku. Brana nastala delovanjem prirode ojačana je i stvoreno je Zavojsko jezero. Prvi su ga otkrili ribolovci, a onda su im se pridružili i ostali ljubitelji prirode.
Aparat za žuto
Od brane Zavojskog jezera, Visočica ima znatno manji tok. Svojevremeno je postojao plan da se zbog toga deo vode Toplodolske reke prevede u Zavojsko jezero. Srećom, od toga se odustalo pa je Temštica, koja nastaje od Toplodolske reke i Visočice kod Mrtvačkog mosta, opstala. Na mestu sastava nalaze se spomen-obeležje iz Drugog svetskog rata, česma i jedna vikendica. Po pričanju meštana, okolne pećine su veoma zanimljive, a za njihov obilazak preporučuju detektor metala, odnosno aparat za žuto, kako ga ovde zovu. Imam utisak da bi svako ko se ovde pojavi sa njim bio dočekan kao kralj. Odavde, Mali Kolorado, kako se zove kanjon kroz koji Temštica protiče, postaje sve impresivniji. Kod odmarališta EPS Temac reka pravi duplu krivinu. Na uzvišenju koje je okruženo vodom sa tri strane nalaze se ostaci grada i manastira Temac. Visoko iznad uzdiže se crvena stena na kojoj nedostaje jedino kojot pa da se odmah shvati odakle naziv Mali Kolorado. Odmaralište Temac je omišeno izletište i mesto za odmor radnika EPS-a. Zatvorenog je tipa, ali nije nemoguže dobiti konak. U njemu sam proveo dve noći, jeo pirotsku jagnjetinu i zalivao je ovdašnjim kominjakom koji je daleko od nekog sortnog vina ali, kad je rashlađen u reci, odlično ide uz vruću jagnjetinu.



Nešto pre manastira Temska reka napušta kanjon i razliva se po širokoj kotlini. Manastir na njenoj obali s crkvom posveženom sv. Đorđu podignut je u 16. veku veku, a vredne monahinje ga besprekorno održavaju pa nije ni čudno što se u svako doba zatekne pokoja grupa vernika ili turista. Naredna "stanica” na putu do ušća jeste selo Temska, poznato po kamenorescima. Selo leži na putu Pirot – Knjaževac. Sačuvano je dosta starih kuća, ali one polako nestaju pred novim zdanjima. I kamenorezački zanat je dosta modernizovan mada možne testere za sečenje kamena i daše pokreže voda.
Precizno izražavanjeStaru planinu, Visok, Vidlič i pomenute rečne tokove najlakše je posetiti iz Pirota. Autobusi do Dojkinaca, Rsovca i planinarskog doma na Vidliču saobraćaju svakodnevno. Do Gostuše, odnosno Zavojskog jezera, saobraćaju jednom nedeljno, ali u pripremi je novi red vožnje pa je najbolje prethodno se raspitati na autobuskoj stanici u Pirotu, a o smeštaju u Turističkoj organizaciji na telefon 010-320-838.
Piroćance bije glas da su cicije. Proveo sam puno vremena u tom kraju i otkrio da oni jesu štedljivi, ali cicije sigurno nisu. Pirotski ribolovci su nas ugostili bolje nego bilo ko u Srbiji. Uz dobro pripremljenu ribu i takozvane peglane kobasice pričali smo o svemu i svačemu pa i o prednostima pirotskog dijalekta. Kad Vukovi sledbenici kažu da su pričali sa Draganom nije baš sasvim jasno da li je reč o ženi ili muškarcu. Piroćanci su tu precizni – oni kažu Pričao sam sa Draganu ili sa Dragana.

tekst preuzet iz časopisa POLITIKA MAGAZIN
Sreda, 02. 08. 2006.|16:24 | Izvor: Politika

недеља, 17. август 2014.

ТАМО ДАЛЕКО / Добривој Вујин

                                   Зорану М. Мандићу
И овај грумен војвођанске црнице сред Србије
што пара облака џак за још пар светлуцавих капи
даном јој преко потребне ситне кише од постања
а нижеразредни временски стрелци опонашају муње
и оно што чињаше урадиће то и сутра громовито
јер се њихов рукопис међу многима разроко разликује
те вид колико исправан узети у обзир као важећи
да се то видети и на поновљеном снимку намештања
то јест силних припрема и одважне родољубиве смелости
да будеш херој не само своје улице него и њен
јер на њен зов све лисице прелазе у крзнену коалицију
са керовима како би усагласили мејсонски споразум
јер за један глас свака је мера испод дозвољене и важеће
јер за дужину једне длаке само коњи побеђују по правилу
а правило је бити изабран после десете наручене туре
све ово једино може опевати народна уз добро мешање
веома сликовито са донацијом безвлашћа и ситног труња
ако се још јадан досетиш и брега пре него он тебе
ето ти додатних поена са патриотске раскрснице од никуда
мртва трупла речи и речи која се олако изговарају
са тим се мора живети макар у дебелом раскораку
а хоћеш бити јединствена и у целини испрана од нечистоте
а целина се у мањини огледа и будно опшива рубове
јер по њему пуцају шавови свих боја и укуса невида
у невиделу су се наше стазе запутиле и на путу загубиле
а самерене су поприлично преко свих наших препона
да би нас одржало у савезу и уз здраву и чисту памет
а не да нам тамо неко дође са стране свих запада
па да нам сервира онако под један па до питај бога
шта увести у своје двориште по вољи споља
која долази као сита змија али јој се хоће
да се јагње у притвору окрене против своје рођене мајке
а камоли уз малу помоћ срама не дај боже оног
који се сестри примиче да јој из руке једе у кревету
зар би нас небеса погледала и светлом полила
меркамо се и никако нам то не иде у стварне заслуге
место да се самеримо и померимо из лудости
да нам се испод матерњег крова не игра коло злослути
 које су убојите наспрам жишка свеће
па да нам род рођени дође у кућу вовјвођанску
примера ради и каже све што говорим он ме је научио
и нема те силе о коју се не бих очешао без пардона
а да ми се притом не узврати жал са погледом певца
јер после свих расправа и донетих одлука у сенфу
из ових крајева да бестидно прословиш на крај плота
тамо далеко далеко је Србија.

петак, 14. фебруар 2014.

У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!



Током Другог светског рата многи нацистички доктори спровели
су масовне, болесне и често смртоносне експерименте на људима у
 концентрационим логорима, без њихове сагласности. Нажалост, ова
одвратна пракса није нестала са војном победом над нацистичком Немачком,
али је почела да расте у Сједињеним Државама.



213 460x487 У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!


Ови неетички експерименти се могу поделити у три категорије: Прва
категорија експеримената је обављена како би побољшали нацистичке војно
особље. Ова категорија укључује третман затвореника у комори са ниским
ваздушним притиском, и испробавање највећих висина са којих може да се
падне без падобрана. Нацистички научници такође су замрзавали
затворенике да пронађу ефикасан метод третирања војника од хипотермије.


36 515x487 У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!


Друга категорија експеримената имала је за циљ лечење болести и
повреда које војници сусрећу на бојном пољу. Лекари су на затвореницима
тестирали серуме и вакцине против неких заразних болести, али и излагали
их бојним отровима. Трећа категорија експеримената се обављала под
надзором злогласног Јозефа Менгела, у циљу стварања аријевског изгледа и
стерилизације Рома и Јевреја.


Студије Стејтвил кажњеничке куће у Сједињеним Државама током Другог
светског рата почеле су у тренутку када су се америчке трупе бориле за
превласт на Тихом океану. Основни циљ студије био је откривање лек за
маларију, онда фаталну болест која је узела животе хиљадама војника.
Животиње су се показале неадекватним за тестирање лекова и због
недовољног броја људи који су се пријавили за добровољно испитивање
сумњивих лекова дошло се до до заробљеника којима је обећано да ће
смањити своју казну и добити бенефиције ако постану део истраживања.
Нису рекли да је у току истраживања могуће умрети од срчаног удара услед
експеримената, због високих температура тела које су проузроковане.


46 639x487 У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!


Затвореници су били и остали идеални за ове сврхе јер се може
контролисати њихово понашање, већ су под присмотром, у случају да ствари
крену лоше није било много бриге за њихове животе. Пошто је 441
затвореник потписао папир „Слажем се са свим ризицима овог
експеримента“, затим је почело са репресивним експериментима. Првог дана
затвореници су били изложени до 10 уједа комарца, али је убрзо постало
врло незгодно у лабораторији јер је преживео само један лекар и један
затвореник, убица Натан Леополд, који је преузео улогу волонтерског
медицинског асистента. Леополд је добровољно помагао у спровођењу
експеримената, а доведене су нове жртве.


63 650x402 У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!





Затвореници су надгледали један другог, смањивана им је температура и
дати лекови против маларије. Многи од њих су имали срчани напад изазван
телесним температурама од 41 степена Целзијуса, док су евентуалне смрти
представљане као природне.


Упркос великом броју смртних случајева у овој студији, сматра се као
велики успех у медицини и даље се практикује у последњих 30 година
управо у том затвору. После рата, судило се нацистима у Нирнбергу за
извршене експерименте у логорима, а њихова главна одбрана био је
аргумент да су експерименти изведени у Стејтвилу потпуно равноправни са
онима из предмета о нацистичким логорима.


55 335x487 У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!





Затворска медицинска истраживања у наредне три деценије процветала су у потрази за новим лековима.


Овај случај још увек доводи у питање моралност биомедицинских
експеримената на људима. Иако су ове студије направиле много помака у
медицини, питање је да ли се може прећи праг етичке толеранције.


Извор: Точка



У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом! - Правда

петак, 10. јануар 2014.

Izabrane najbolje knjige za najmlađe

 MEĐU književnim kritičarima, piscima i izdavačima za decu sajt „Detinjarije“ sproveo je novogodišnju anketu o najboljim knjigama za mališane objavljenim u minuloj godini. Prema glasovima anketiranih, od domaćih autora izdvojila su se dva romana fantastičnog žanra inspirisana balkanskim folklorom, „Deca bestragije“ Uroša Petrovića, u izdanju „Lagune“, „Zelenbabini darovi“ Ivane Nešić, u izdanju „Kreativnog centra“ i „Vidovite priče“ Ljubivoja Ršumovića sa ilustracijama Dušana Petrovića („Laguna“).



Izabrane najbolje knjige za najmlađe | Kultura | Novosti.rs

ПРЕПОРУЧЕНО > Филмови са преводом